Tom posvećen začecima modernog sveta ima psoebno mesto u istoriji čovečanstva jer obuhvata onaj period u kojem su položani temelji epohe u kojoj i danas živimo. Reč je o XVI, XVII i XVIII veku, vremenu renesanse, baroka i prosvetiteljstva. Gotovo da nikada nisu nastala veća dela i značajnija otkrića, ali je opet bilo toliko nepravde, nesreće i patnje, naročito u „novim zemljama“. Prvi put je čovečanstvo suočeno s celinom sveta i svim svojim oblicima, otkrivena je antička prošlost, a svet je postao spreman za uspon i razvoj kakav do tada nije zabeležen. Ovo novo doba, ratoborno i uzburkano koliko i prosvećeno i plodno, sasvim sigurno jeste epoha u kojoj se postavljaju temelji naše intelektualne moći jednog novog društvenog poretka, i tako mu se i pristupa u osmom tomu edicije Istorije čovečanstva.