Roman Aleksandra Gatalice Nevidljivi alegorijska je pripovest o istoriji moderne umetnosti oblikovana u posebno teškom trenutku kada je svet zahvatio rat. Ni danas nije razjašnjena sudbina moderne umetnosti, kao ni to da ona nešto govori i o savremenom čoveku, što je posebno teško prihvatiti. Gatalica u romanu postavlja pitanje kako je posle prve izložbe impresionista 1874. došlo do tako neočekivanog razvoja modernog slikarstva koje je dočekano sa prezirom i ismevanjem. Nevidljivi se razvija kao pravi bildungsroman o karakterima koji od malih igrača epohe postaju kontrolori istorijskog toka umetnosti.


Roman Nevidljivi napisan je u 33 pisma koja dr Dimitrije Gerasimović Gerasim iz bolesničke postelje, počev od 1953. godine, šalje svom mladom prijatelju u Čikago i u kojima otkriva svoju ulogu u najvećoj umetničkoj zaveri veka. To nisu uobičajeni tragovi prepiske, već epistole koje obuhvataju opis epohe, događaja, razmišljanja i, naravno, grade snažan romaneskni zaplet. Na srpskom jeziku tako se pojavio roman u pismima u kojem su pored fikcionalnih karaktera, junaci i Mark Šagal, Andre Deren, Pablo Pikaso, Salvador Dali... Tako se u Nevidljivima već začeo onaj dijalog sa umetnicima koji je Gatalica u Velikom ratu nastavio sa Gijomom Apolinerom, Žanom Koktoom, Fužitom, Manom Rejom, Kiki sa Monparnasa...


Postoje dve vrste romana: zabavni romani čiji je cilj zabava a ne istina, i postoji druga vrsta romana kao što su to Nevidljivi čiji je cilj ideja ili istina, a ne zabava i koji su zato bliži filozofiji, a ne književnosti. Nenad Daković, Danas

Roman Nevidljivi je u prvom redu posvećen ekskluzivnoj tematici kulturnog inženjeringa i estetskog „spinovanja“. Mada je podnaslovom određena kao hibridni „pikarski roman u pismima“, ova, u okviru svoje začudno-osporavajuće zamisli skrupulozno ispisana knjiga, ponajpre se može razumeti kao alternativna povest moderne kulture i umetnosti. Tihomir Brajović, NIN